Фонд за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону
РЕПУБЛИКА СРБИЈА - АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНA
Alternate Text Alternate Text Alternate Text

Вести покрајинског фонда

Фонд за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону

За економско оснаживање избеглих и расељених лица 10 милиона динара

У Покрајинској влади је уручен 51 уговор за економско оснаживање избеглих, прогнаних и расељених лица, укупне вредности 10 милиона динара, који се реализују преко Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Овај вид помоћи намењен је економском оснаживању жена које су имале или имају статус избеглог, прогнаног или расељеног лица, као и избеглим и расељеним лицима за куповину механизације, опреме, алата и машина за обављање производних или услужних делатности.„Готово да нема општине у Војводини у којој нисмо реализовали овај вид подршке. Од 2016. до данас више од 450 корисника добило је помоћ за економско оснаживање с циљем стварања једнаких и равноправних услова“, рекао је председник Покрајинске владе Игор Мировић након уручења уговора. Он је истакао да је план да у новој буџетској години за овај вид подршке буду издвојена још значајнија средства.
„Планирамо да трајно решимо и стамбено питање породица које до сада то још нису решиле. Желимо да превазиђемо све проблеме који су настали деведесетих година и тиме испунимо не само професионалну већ и људску дужност – да солидарношћу и идвајањем све више средстава те људе потпуно интегришемо у друштво“, истакао је Мировић. Председник је подсетио и на то да је у првој половини године за економско оснаживање преко Фонда обезбеђено четири милиона динара, што значи да је током 2021. године за овај вид помоћи издвојено укупно 14 милиона динара. Догађају је присуствовао и директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило.

Kонференција о значају и улози медија у повезивању и умрежавању матице, дијаспоре и Срба у региону

У суботу, 20.11.2021. године, у Прес центру Удружења новинара Србије одржана је конференција о значају и улози медија у повезивању и умрежавању матице, дијаспоре и Срба у региону. Конференција „СПОНА 2021 – медији и дијаспора“ организована је у сарадњи Удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Срба и Србије „Корени“ и Удружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“, а уз подршку Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине.
Сам назив конференције „СПОНА – медији и дијаспора“ говори о томе колико је важно сусретање, повезивање, размена искустава и разговор о темама које су актуелне и значајне за Србе, како у региону, тако и за целу дијаспору. Покрајинска влада је Фонду за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону доделила нове надлежности, тако да се од јануара ове године и званично бавимо сарадњом са Србима у региону. Чињеница да су Скупштина АП Војводине и Покрајинска влада прошириле надлежности Фонда, који постоји од 2006. године и који се бавио искључиво програмима од значаја за популацију избеглих и расељених лица, говори о томе да су институције Републике Србије препознале потребу да се и са нивоа покрајинских институција та сарадња унапреди и пружи подршка Србима у земљама региона“ – поручио је Душко Ћутило.
Један од првих јавних позива, који је Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону расписао и реализовао, односи се на подстицање јавног информисања на српском језику у земљама региона. За ту намену издвојено је 8.000.000 динара. Осим овога издвојено је и 26.000.000 динара за програме организација и институција Срба у региону. Фонд је, након земљотреса који је погодио Банију, пружио подршку људима чији су објекти оштећени или уништени у Петрињи, Глини, али и у Костајници у Републици Српској. За ту намену Покрајинска влада је издвојила 18.000.000 динара. За ученике, који наставу похађају на српском језику и ћириличном писму у Вуковарско-сремској и Осјечко-барањској жупанији у Хрватској, Фонд је издвојио 5.000.000 динара.
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пружа подршку медијској делатности, коју реализује кроз конкурсе у области комуникација. Чињеница да се говори о посебној области сведочи о томе да је уочена могућност припадника дијаспоре и Срба у региону, да путем медија у иностранству и различитих видова информисања допринесу националној самобитности у најширем смислу. С друге стране, путем овог специфичног канала комуникације наших људи у иностранству ка страној јавности, шире се и поруке које шаље наша јавна дипломатија. За ову област, од стране Управе одобрен је укупно 51 пројекат, у износу од 15.210.000 динара.„Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, али и Министарство културе и информисања, Покрајински Фонд за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону, сваке године опредељују подршку за медије и медијску делатност српских удружења у иностранству и то је посебно значајно. Ово наглашавам зато што је овде реч о једином расположивом, редовном извору финансирања за подизање у етар медијских садржаја у чијем је фокусу интерес српског народа и државе. Економска одрживост овако опредељених медија долази касније, уз посвећени и дуготрајан рад и упорну борбу са популарним садржајима, којима је једини критеријум број кликова.“ – истакла је Николина Милатовић Поповић.С друге стране, медијски закони, информисање српских грађана који живе ван Републике Србије препознају као сегмент јавног интереса, а информисање српског народа који живи ван Републике Србије је законом предвиђена обавеза за јавне медијске сервисе. „Недавно смо у Новом Саду на ову тему разговарали са представницима 40 завичајних удружења које је окупио Покрајински фонд. Замолили смо их да пренесу даље. Данас знамо да се Српски глас далеко чује. Искуство које смо стекли, говори нам о снази српске заједнице у виртуелном и реалном свету, о начину на који информација путује, одјекује и како се враћа. Квалитетна и константна двосмерна комуникација је најзначајнија.“ – поручила је помоћница директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
„Задовољство ми је што данас можемо да говоримо о једној важној теми, која све више добија на значају у нашој земљи. То је тема српске заједнице, сваког Србина и сваке Српкиње, где год да они да живе. Такође, потребно је истаћи значај медија и уопште информација о њиховом животу који је ван Републике Србије. Улога медија у овој области је вишеструка. Пре свега, она је инфомативна и захваљујући различитим чланцима и доброј комуникацији са медијима ми можемо да представимо различите јавне позиве, које имамо као институција. Можемо да дођемо брже до наших циљних група и важно је да медији информишу о једном овако великом пројекту, највећем до сада, који спроводи Влада Републике Србије. У години која је срушила цео свет на колена, ми смо определили највећи буџет за пројекат „Срби за Србе у региону“ и по први пут смо одвојили чак 73.900.000 динара за 80 стипендија, за сваког оног Србина и Српкињу из региона, који жели да дође у своју матицу, у своју кућу, и да се школује на нашим универзизетима.“ – рекла је народна посланица и чланица Одбора за дијаспору Сања Лакић. Како је нагласила народна посланица, није то једини пројекат који спроводи Република Србија. Ту је и низ пројеката који спроводе различите институције. Један од њих је и пилот пројекат, који би требало да оснажи наш народ у региону у области привреде и пољопривреде. Преко Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону обезбеђене су субвенције. Такође, у сарадњи са Фондом за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, ове године је за децу из региона организован „Летњи камп за српску децу“ из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Конференција о заштити имовинских права Срба у Федерацији БиХ

У организацији Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, у Скупштини АП Војводине одржана је конференција о заштити имовинских права Срба из Федерацији БиХ са циљем да се јавност и удружења из Републике Србије, чији чланови воде порекло из Републике Српске и Федерације БиХ упознају о процесу усклађивања земљишњих и катастарских књига у Федерацији БиХ али и о другим темама од значаја за очување имовине. На одржаној конференцији окупили су се представници институција Србије, Републике Српске и преко 40 удружења. Према расположивим подацима, преко 400.000 Срба поседује имовину у Федерацији БиХ.
Душко Ћутило, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону рекао је да је ово део кампање у оквиру које ће се и кроз непосредан разговор са удружењима и заинтересованим лицима приближити процедура, усмерити на правовремену реакцију без које постоји реалан ризик губитка имовине.
„Ово је сигурно једна од најзначајнијих тема за Србе из Федерације БиХ. До сада смо одржали неколико састанака на ову тему, од Требиња, Београда и данас у Новом Саду. Присуство представника бројних институција Републике Српске и Републике Србије говори у прилог чињеници да смо на веома озбиљан и свеобухватан начин приступили решавању овог проблема, а данашња конференција посвећена је управо разговору са удружењима са територије Републике Србије чији чланови воде порекло из републике Српске и Федерације БиХ, како бисмо их упознали о процесу регистрације имовине али и о свим другим питањима који су од значаја за очување српске имовине у Федерацији БиХ“, рекао је Ћутило.
Арно Гујон, в.д директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону истакакао је да су путем медијске кампање, информисања, и мреже амбасада и конзулата, епархије СПЦ у дијаспори и друштвених мрежа, допрли до људи који су у земљама где је дијаспора из Босне многобројна, у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Канади, Аустралији и Америци. За два месеца јавило се више од 3.000 људи, што је око 78 одсто укупног броја људи који су се у протекле три и по године јавили канцеларијама за правну помоћ Републике Српске. „Чињеница да говорим пред вама, представницима 40 завичајних удружења, сведочи о значају који порекло и родна груда имају за српски народ. Апелујем на вас и на све расељене Србе широм света, да проверите да ли земља ваших предака и даље носи презиме ваше породице у званичним регистрима БиХ. Не дозволите да име ваше породице буде избрисано. Молим вас да пошаљете ове речи својима широм света и замолите их да проследе даље. Та информација треба да стигне до сваког Србина пореклом из Федерације БиХ“, поручио је Гујон.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић рекао је да су имовинска права свуда у свету неприкосновена, осим у Федерацији БиХ.
„У Федерацији БиХ никако да продре чињеница да сваки појединац има неприкосновено право на своју имовину. У Федерацији БиХ у процесу усклађивања земљишних књига и катастра су се определили за један модел који је просто невероватан кад су у питању корисници права на имовину. Они позив на преглед и увид земљишних књига не шаљу лично, него преко Службеног гласника ФБиХ и локалних медија, који нису доступни избеглим и расељеним лицима из ФБиХ. Зато је Влада Републике Српске задужила Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове да обезбиједи бесплатну стручну и правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ у вези са њиховом имовином“, рекао је Цицовић.
Он је подсетио да канцеларије за правну помоћ постоје у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику.
На Конференцији о заштити имовински права Срба у Федерацији БиХ говорили су и Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије, Милимир Вујадиновић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији и Ђорђе Радановић, координатор канцеларија за правну помоћ избеглим, расељеним и другим лицима из Федерације БиХ.