Фонд за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону
РЕПУБЛИКА СРБИЈА - АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНA
Alternate Text Alternate Text Alternate Text

Вести покрајинског фонда

Фонд за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону

Захвалнице - са дијаспором на истом задатку

Директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац уручио је захвалнице Милијани Живанов из Културно уметничког друштва „Крагујевачки октобар“ из аустријског града Матерсбурга и представницима компаније „Феникс Гиз“ Зорану и Горану Ивановићу. Захвалнице су додељене за несебичну помоћ и сарадњу у прикупљање и транспорту хуманитарне помоћи за социјално угрожене српске породице у суседним земљама. У склопу својих редовних активности, Фонд сарађује са бројним националним културним и хуманитарним организацијама у земљи и дијаспори, у циљу подршке српској заједници у региону.

Посета Генералном конзулату Републике Србије у Вуковару

Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару јуче је посетио новоизабрани директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Владе Аутономне покрајине Војводине Александар Ђедовац где се сусрео са Генералним конзулом Александром Накићем и замеником жупана Вуковарско-сремске жупаније из редова српске националне мањине Срђаном Јеремићем. Разговарало се о пројектима и програмима који ће на нашим просторима бити реализовани у наредном периоду, а Ђедовац је истакао да је Фонду веома битна сарадња са Србима у региону, који су кроз ово тело добили видљивост. Нагласио је да је за следећу годину повећан буџет, посебно за конкурсе који се тичу јавног информисања, директних донацијама и донација невладиним удружењима као и обезбеђивање кућа или грађевинског материјала избеглим и расељеним лицима и њихово економско оснаживање. Генерални конзул Александар Накић је захвалио новом директору што је посетио Вуковар и тако показао да има слуха за Србе на истоку Хрватске, а заменик жупана Срђан Јеремић је рекао да је ова посета изузетно битна јер кроз Фонд на наш простор долазе значајна финансијска средства из домена заштите и очувања културне аутономије Срба, мањинских медијских програма те образовања на српском језику и ћириличном писму.У оквиру последњег овогодишњег програма СКЦ Средом синоћ је у Српском културном центру у Вуковару одржано предавање „Историја социјалистичке Југославије у 6 рок песама”. Предавање је одржао историчар Вељко Максић уз музичку пратњу Славка Бубала, који је на гитари извео песме Ђорђа Балашевића „Рачунајте на нас” и „Не ломите ми багрење”, Атомског склоништа „Гази опет чизма”, Идола „Маљчики”, Рибље чорбе „Погледај дом свој анђеле” и Забрањеног пушења „Дан Републике”. Кроз наведене песме Максић је објаснио како су се мењале прилике у друштву 70-их и 80-их година у Југославији. Директор Српског културног центра Срђан Секулић је рекао да је од фебруара реализовано свега 10 програма СКЦ Средом, због пандемије коронавируса која их је успорила, те најавио почетак новог циклуса већ од краја јануара.Поводом 31. годишњице убиства породице Зец, синоћ је одржана комеморација на Сљемену којој су присуствовали потпредседница Владе Ања Шимпрага, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, градоначелник Загреба Томислав Томашевић, председник Антифашистичке лиге Зоран Пусић те амбасадори Норвешке и Србије. Градоначелник Загреба Томислав Томашевић је том приликом рекао да ће Град Загреб на месту убиства мајке Марије и ћерке Александре, код Адолфовца на Сљемену, поставити спомен таблу као подсећање на почињени злочин. “Иако су позната имена тадашњих припадника МУП-а, који су 7. децембра 1991. године убили Михајла Зеца на кућном прагу на загребачкој Трешњевци те одвели његову супругу и ћерку до планинарског одморишта Адолфовац, где су потом убијене, за тај злочин никад нису одговарали”, рекао је Томашевић и нагласио да је изузетно битно обележити ову тужну годишњицу, али исто тако и обележити то место као трајно сећање на почињени злочин, да се никад више не би поновио. “Град Загреб ће то направити, у процедури је постављање спомен табле на овом месту”, најавио је Томашевић на комеморацији коју су организовали Антифашистичка лига и Српско народно веће. ”Тридесет и једну годину након злочина који је сигурно једна од најмрачнијих епизода у историји овог града, стојим овде да бих одао почаст жртвама и да би још једном упозорили шта се овде догодило”, истакао је Томашевић на комеморацији код Адолфовца на Сљемену, а грађане Загреба позвао је да граде друштво без дискриминације по било каквој основи. ”Дошли смо овде по храброст која је неопходна за проказивање злонамерног умањивања околности овог злочина, овде се учимо тој храбрости и солидарности у којој желимо једни другима да будемо ослонац”, нагласила је активистица Маша Самарџија, прочитавши поруку Антифашистичке лиге. “Све што се догодило те кобне вечери, изазвало је муку и тишину свих, и припадника српског народа који су се могли осећати угрожено, и оних који су осудили убиство детета и његових родитеља али то нису имали снаге рећи ван своја четири зида”, рекла је Самарџија.У великој жупанијској већници у Винковцима одржан је Мотивациони дан у организацији жупанијске Комисије за сузбијање злоупотребе опојних дрога и других зависности. На Мотивационом дану су присуствовала деца која су учествовала у активностима Комисије током Месеца борбе против зависности, који су својим радом, маштом, креативношћу, знањем и вештинама изразили свој став према зависности, показали здраве ставове и животне изборе. Деца су учествовала на такмичењу из пливања „Пливајмо за здраве Винковце“, а деца из дечјег дома св. Ана, су учествовала у квизу знања из превенције зависности. Заменик жупана и председник Комисије Фрањо Орешковић и прочелник Управног оделења за здравство и социјалну бригу Марио Адамовић су поздравили све учеснике, захвалили им на труду и упорности, али и храбрости да изразе своје мишљење, да се боре за своје ставове, али и да буду инспирација и узор својим вршњацима.

radio-dunav.com

Мировић отворио Српску кућу у Беранама

Председник Покрајинске владе Игор Мировић отворио је данас у Беранама Српску кућу – установу културе, просвете, уметности, у којој ће бити смештене и деловати српске културне организације из Берана и Васојевића, истакавши том приликом да је ово место новог српског полета и нове креативности.„Част је што сам као председник Покрајинске владе Војводине имао привилегију да учествујем у реализацији овог важног посла, не само за српски народ у овом делу Црне Горе, већ за српски народ у целини. Ова кућа је грађена да би, и у временима која су пред нама, и сама градила и учвршћивала дух нашег народа који живи у овом делу Црне Горе, као и његов осећај припадања сопственим коренима и целокупном српском националном корпусу. Ова кућа је грађена и због тога да би, у душама свих генерација наших људи који овде живе, чувала и сачувала прадедовски завет о чојству и јунаштву“, изјавио је Мировић.Према Мировићевим речима, ако бисмо се одрекли тог завета и баштине, преношених с колена на колено и тако чуваних вековима, пристали бисмо да нас не буде ни овде, нити на било ком другом месту на којем данас живимо.„У темељима Српске куће није само подршка Покрајинске владе Војводине, већ и подршка целе Србије. Ова кућа ће бити мост између Црне Горе и Србије, неопходан и важан за будућност – мост заједништва и мост будућности“, рекао је Мировић.Како је председник навео, Српска кућа биће отворена за све ствараоце без обзира на веру и нацију и представљаће мост за бољу и отворенију сарадњу Србије и Црне Горе и у другим друштвеним областима, што очекују грађани обе државе.„Захваљујући подршци и иницијативи Покрајинске владе данас имамо Српску кућу у Беранама, која ће чувати и неговати идентитет српског народа у Црној Гори. Ово ће бити кућа која ће се бавити заштитом језика, ћириличног писма, традиције и културе српског народа“, истакао је председник Српског националног савета Црне Горе Момчило Вуксановић.Отварању Српске куће присуствовали су и епископ будимљанско-никшићки Методије, посланици Скупштине Црне Горе предвођени Андријом Мандићем, министар здравља у Влади Црне Горе Драгослав Шћекић, председник Општине Беране Вуко Тодоровић, представници локалних самоуправа Никшић, Мојковац и Андријевица, представници Амбасаде Србије у Црној Гори, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и други.

vojdovodina.gov.rs