Вести покрајинског фонда

У организацији Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, у Скупштини АП Војводине одржана је конференција о заштити имовинских права Срба из Федерацији БиХ са циљем да се јавност и удружења из Републике Србије, чији чланови воде порекло из Републике Српске и Федерације БиХ упознају о процесу усклађивања земљишњих и катастарских књига у Федерацији БиХ али и о другим темама од значаја за очување имовине. На одржаној конференцији окупили су се представници институција Србије, Републике Српске и преко 40 удружења. Према расположивим подацима, преко 400.000 Срба поседује имовину у Федерацији БиХ.
Душко Ћутило, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону рекао је да је ово део кампање у оквиру које ће се и кроз непосредан разговор са удружењима и заинтересованим лицима приближити процедура, усмерити на правовремену реакцију без које постоји реалан ризик губитка имовине.
„Ово је сигурно једна од најзначајнијих тема за Србе из Федерације БиХ. До сада смо одржали неколико састанака на ову тему, од Требиња, Београда и данас у Новом Саду. Присуство представника бројних институција Републике Српске и Републике Србије говори у прилог чињеници да смо на веома озбиљан и свеобухватан начин приступили решавању овог проблема, а данашња конференција посвећена је управо разговору са удружењима са територије Републике Србије чији чланови воде порекло из републике Српске и Федерације БиХ, како бисмо их упознали о процесу регистрације имовине али и о свим другим питањима који су од значаја за очување српске имовине у Федерацији БиХ“, рекао је Ћутило.
Арно Гујон, в.д директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону истакакао је да су путем медијске кампање, информисања, и мреже амбасада и конзулата, епархије СПЦ у дијаспори и друштвених мрежа, допрли до људи који су у земљама где је дијаспора из Босне многобројна, у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Канади, Аустралији и Америци. За два месеца јавило се више од 3.000 људи, што је око 78 одсто укупног броја људи који су се у протекле три и по године јавили канцеларијама за правну помоћ Републике Српске. „Чињеница да говорим пред вама, представницима 40 завичајних удружења, сведочи о значају који порекло и родна груда имају за српски народ. Апелујем на вас и на све расељене Србе широм света, да проверите да ли земља ваших предака и даље носи презиме ваше породице у званичним регистрима БиХ. Не дозволите да име ваше породице буде избрисано. Молим вас да пошаљете ове речи својима широм света и замолите их да проследе даље. Та информација треба да стигне до сваког Србина пореклом из Федерације БиХ“, поручио је Гујон.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић рекао је да су имовинска права свуда у свету неприкосновена, осим у Федерацији БиХ.
„У Федерацији БиХ никако да продре чињеница да сваки појединац има неприкосновено право на своју имовину. У Федерацији БиХ у процесу усклађивања земљишних књига и катастра су се определили за један модел који је просто невероватан кад су у питању корисници права на имовину. Они позив на преглед и увид земљишних књига не шаљу лично, него преко Службеног гласника ФБиХ и локалних медија, који нису доступни избеглим и расељеним лицима из ФБиХ. Зато је Влада Републике Српске задужила Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове да обезбиједи бесплатну стручну и правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ у вези са њиховом имовином“, рекао је Цицовић.
Он је подсетио да канцеларије за правну помоћ постоје у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику.
На Конференцији о заштити имовински права Срба у Федерацији БиХ говорили су и Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије, Милимир Вујадиновић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији и Ђорђе Радановић, координатор канцеларија за правну помоћ избеглим, расељеним и другим лицима из Федерације БиХ.

Покрајинска влада, преко Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, издвојила је три милиона динара за манастир Рмањ у Епархији бихаћко-петровачкој, за изградњу и уређење пирга Катарине Бранковић.
Уговор су у Покрајинској влади, у присуству председника Игора Мировића, потписали директор Фонда Душко Ћутило и епископ бихаћко-петровачки Сергије. „Желимо на овај начин да допринесемо обнови наше велике светиње, али и опстанку нашег народа у општинама које се налазе на територији те епархије“, рекао је председник Мировић.Он је истакао да Покрајинска влада у континуитету помаже обнову храмова и манастира наше свете цркве, подсетивши да су прошле недеље издвојена и средства за обнову старе перионице манастира Хиландара. „То чинимо из срца, са вером и потребом да наше светиње обновимо, али и да покажемо право срце Војводине, срце солидарности, љубави и односа према свим нашим крајевима којима је потребно помоћи“, навео је Мировић.
Епископ бихаћко-петровачки Сергије захвалио је председнику Мировићу на издвојеним средствима, поручивши да ће та помоћ допринети опстанку самог манастира, који се налази у Мартин Броду, на тромеђи Далмације, Лике и Босне, али и нашег народа који се вековима на тим просторима бори за опстанак.Манастир Рмањ у Мартин Броду, посвећен Светом Николају Мирликијском, подигнут је 1443. године. Сматра се задужбином Катарине Бранковић – кћери Ђурђа Бранковића.

У згради Покрајинске владе су уручени уговори о економском оснаживању жена из популације избеглих и расељених лица на територији АП Војводине. Ову помоћ су добиле 22 жене које су конкурисале на јавни позив Фонда а уговоре је уручио директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило.
"Овај програм за подстицање женског предузетништва и економско оснаживање жена смо покренули 2018. године и путем овог програма смо до сада издвојили преко 18 милиона динара а подршку Фонда је добило 100 жена." - рекао је Ћутило.